Nikad nisam imao inspiraciju sta da pisem, a nemam nesto ni sada, ali mi jednostavno treba neko mesto za praznjenje, posto je ruzno vreme i nije mi do bilo kakvog sporta, nego mi je samo do spavanja.
Evo ovako, situacija je sledeca. U zadnjih 20 dana imao sam 3 ispita koje sam realno mogao i trebao da polozim. Mislim da ne moram da napominjem da sam sve te ispite nekoliko puta polagao do sada, i da sam konacno seo da ih ucim s namerom da polozim. Prvo sam radio strukture podataka i algoritme, koje sam, po mom misljenju u tom trenutku dosta dobro uradio, i ocekivao sam da cu poloziti, s obzirom da sam uradio 6 zadataka od 8, a za prolaz je najcesce potrebno oko 40 bodova. Po svim mojim proracunima, trebao sam da imam mnogo vise od 40. Dok sam cekao pozitivne rezultate iz struktura, dao sam se na ucenje usmenog ispita iz matematike. Znam koliko to zvuci apsurdno, ali nam je obavezno, i taj jedan usmeni, koji je inace pola ispita, tezak je kao ceo ispit. U toku ucenja sam shvatio da nema sanse da spremim ceo usmeni, i onda sam se usmerio na prvi deo, koji sam realno mogao lepo da spremim. Cak sam i presao sva pitanja, kad sam dobio informaciju da sam pao strukture, i tad mi je sve palo u vodu. Smorio sam se ko zmaj, i nisam mogao vise da ucim glupi usmeni iz matematike, tako da sam na taj ispit otisao cisto rekreativno, i usput sam saznao da mi pismeni vredi jos jedan rok, sto je bila jako lepa vest, s obzirom sta mi se sve desavalo u zadnjih nekoliko dana. Posle jos jednog ispita koji sam pao, otisao sam kuci, u Vrbas, da se lepo napijem i da pokusam da zaboravim sto vise mogu, ali avaj, moji drugovi postali smaraci i niko nije spreman da se napija. To vece je bio los pokusaj zurke za 18ti rodjendan koji nismo propustili, i na kraju smo zakljucili da je bilo bolje da nismo ni isli na tu "zurku", i da smo trebali da ostanemo u Drami gde je bilo milion devojaka :). Prvi pokusaj napijanja - neuspesan.
Ostao sam jos jedan dan u Vrbasu, cisto da se malo zdravije hranim, i da ne moram da ustajem rano da bi otisao na voz. Poslao sam Jovanu (bivsu devojku), koja je inace dobila 9, iako je mislila da ce da padne?!?!, i ona je videla da sam iz struktura pogresio neke gluposti, i da je profesor realno mogao da mi doda nekoliko bodova koji bi mi bili dovoljni da polozim, ali je bio nesto nadrkan, jbg... i tako sam ostao na jos jednom ispitu u junskom roku, a to je ispit iz Pranih osnova informacionih sistema, verovatno najgori i najdosadniji ispit na fakultetu. To mi je bio, ja mislim, peti put da polazem. Ucio sam, niko ne moze da kaze da nisam, sve sam presao nekoliko puta, i prilicno puno sam znao kad sam sam sebe ispitivao. Onda je dosao dan ispita, dan koji moze mnogo toga da mi promeni u proteklih nekoliko nedelja. Ispit je poceo, i shvatio sam da nemam pojma...ali ne zato sto nisam ucio, nego zato sto nisam ucio napamet, i ne mogu da se snadjem u besmislenim pitanjima i jos potencijalnim besmislenijim recenicama. Jedno veliko JEBIGA. Ostala je neka nada da cu poloziti, zato sto sam dosta uradio, naravno svojim recima, ali nada poslednja umire. Sve mi je rasprseno kad sam video da imam <>
Posle svega toga, najteze mi je bilo javiti mami da sam pao sve ispite u junskom roku, i da i dalje nisam dao uslov za glupu cetvrtu godinu. Ja sam ubedjen da cu dati uslov, i da ce mi jako malo ispita ostati za sledecu godinu, ali to je jako tesko dokazati Ranki, koja je verovatno poludela, i zato se nisam ni cuo sa njom nekoliko dana.
Opet sam pre neki dan pokusao da se napijem i da zaboravim na prethodnih 20 dana, ali ni tada mi nije uspelo. Jesam se lepo proveo, ali se cak ni napio nisam.
Sve u svemu, trenutno nemam pojma sta da radim. Da li cu ovo leto provesti u dosadnom Vrbasu, koji bi mi realno bio veci izazov za ucenja, ili u BGu, koji bi me mnogo vise finansijski kostao nego Vrbas, jos uvek ne znam, trenutno sve zavisi od Ranke. Ako joj kazem da cu da radim (sto sam stvarno planirao, cak sam nasao i neke dobre poslice), ona ce verovatno da pomisli da necu nista uciti, tako da stvarno ne znam sta da radim.
Mozda mi ti dragi citaoce mozes pomoci, posto izgleda samo sam sebi mogu da pomognem.
Nadam se da ce mi sada biti malo lakse, kad sam sve ovo podelio sa tobom.
Aj pa se cujemo.
Pozdrav
